Višegodišnja praksa članova udruženja “Stara Pavlica” iz Kraljeva da se organizuju i što više njih bude u svom zavičaju u danima velikih verskih praznika koji se  tamo slave nije ,uprkos problemima izazvanim epidemijom korone, izneverena ni tokom prošle i ove godine.

Badnje veče se dočekuje kod crkve Stara Pavlica, Velika Gospojina se slavi u manastiru Nova Pavlica, uz organizovan odlazak velikog broja članova društva.

Uskoro će se,  za  svoju  slavu „Sveti Simeon Mirotočivi“ ponovo okupiti Raščani u Kraljevu i tako nastaviti sa tradicijom koje traje deceniju. Tada se ,pored obreda rezanja slavskog kolača i obaveznog druženja članova,  bira i novi domaćin slave.

U Kraljevu živi i radi najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji ,koja je i najbliža svom zavičaju. Osnivanjem ovog udruženja ,februara 2010 godine počelo se sa aktivnostima na uspostavljanju institucionalizovane planirane i koordinirane komunikacije sa zavičajem , pored onih , tradicionalnih , veza unutar porodičnih odnosa.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „Stara Pavlica u službi jačanja zavičajnih veza“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Retko je udurženje poput “Stare Pavlice” koje okuplja raščane u Kraljevu a koje se može pohvaliti kako je nekoliko njihovih članova tokom,za njih jubilarne 2021 godine, izdalo ili privelo kraju  izdavanje knjiga na kojima su radili.

To je pošlo za rukom dvema profesorkama ,članicama udruženja: profesorki osnovne škole IV kraljevački bataljon Nataši Vuković i vanrednoj profesorki geografije na Prirodno-matematičkom  fakultetu u Kosovskoj Mitrovici  dr Ivani Penjišević .Inače ,u u slučaju ove dve dame , to nisu njihove prve knjige koje objavljuju.

Profesorka Penjišević je  osvežila i dopunila svoju doktorsku disertaciju pripremivši je za izdavanje pod nazivom “Zapadno Pomoravlje –Regionalni razvoj” a knjiga se bavi detaljnim proučavanjem prostora od Požege na zapadu do Stalaća na istoku, sa stanovišta proučavanja prirode, stanovništva (1948-2011), privrede i naselja. Ona ima istorijsku težinu s obzirom da tretira prostor doline Zapadne Morave od najstarijih tragova praistorije do danas, ali i marketinšku važnost u periodu kada se kroz ovu regiju gradi Moravski koridor što je čini i aktuelnom i važnom za dalja proučavanja ove oblasti.

Pored ove knjige čija će promocija biti  tokom marta  2022.godine dr Penjišević je ,u predhodnoj godini,izdala i Praktikum iz regionalne geografije sveta 1 (Evropa, Azija i Severna Amerika), koji ustvari predstavlja zbirku nemih karata ova tri kontinenta.

U svojoj prvoj  knjizi „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ profesorka Penjišević je dala naučno utemeljene odgovore na brojan pitanja razvoja Raškog kraja. U tom svom radu dr Penjišević uspostavlja jasnu korelaciju i između nivoa ekonomskog razvoja Raškog kraja i procesa njegove depopulacije ističući da je obimniji ekonomski razvoj i teritorijalna diverzifikacija novih investicija na području Raške , pre svega u poljoprivredu, turizam i šumarstvo, uslov svih uslova da se , za početak, zaustave negativni demografski trendovi

Profesorka Nataša Vuković je ličnost svestranih interesovanja. Profesionalno se bavi informatikom i tehnikom,to predaje deci u školi a svoja stručna znanja je iskoristila i ,tokom prve godine pandemije korone, dala  svoj doprinos kreiranju baze digitalnih obrazovnih materijala “Nastavnička mreža tokom pandemije”.

Van radnih obaveza pažnju Nataše Vuković okupira bavljenje poezijom i prozom,pa je tako još 2009 godine objavila svoju prvu knjigu lirske poezije “Govor dodira” a potom, posle pauze od jedne decenije još jednu knjigu lirske poezije pod nazivom  “Sinu vetrova”.

Protekle, jubilarne  godine udruženja , iz štampe je izašla njena treća knjiga ,ovoga puta proznih zapisa nazvanih “Fosilizacija duše”

Inženjer i prostorni planer Dragan Jemuović –Jemo je “osvetlao obraz”  muškim članovima udruženja “Stara Pavlica” priredivši  knjigu “Sveta Gora perivoj Presvete Bogorodice” u kojoj je opisao gotovo sve objekte  na prostorima ovog dela Grčke koje je posećivao u prehodnih šesnaest godina.

Radeći na knjizi Jemo je priredio Google mapu sa tačnim lokacijama i fotografijama svih objekata, kao i putevima, prohodnim i manje prohodnim stazama Svet Gore, a što je iz privatne kolekcije dostupno svim kupcima njegove knjige čija se promocija biti u februaru ove godine.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „Stara Pavlica u službi jačanja zavičajnih veza“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Prošla je decenija od kada su predstavnici najbrojnije „enklave“ raseljenih Raščana u Srbiji ,koja je i najbliža svom zavičaju,formirali,u Kraljevu,februara 2010 godine,svoje udruženje nazvavši ga “Stara Pavlica”.

Iza njih su godine zajedničkih,organizovanih druženja i odlazaka u svoj rodni kraj ali i brojne druge aktivnosti o kojima smo,ranije,već pisali poput humanitarne prodaje slika Udruženja multipleks skleroze Raškog okruga , promocije knjige „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ Ivane Penjišević , zbirke pesama „Obešen o sopstveni živac“ Ljubiše Stančića , poromocije knjige „Besmrtni Kastro i srbski rod“ Dragoslave Koprivice kojoj su prisustvovali zvaničnici ambasade Kube u Srbiji, promocije dokumentarnog filma „Ibarska dolina kroz vekove – malo poznate crkve“ u kome je prikazano  30 seoskih crkava na teritoriji bivšeg Studeničkog sreza…

Uprava ovog udruženja i njeni članovi godinama unazad ,u decembru, uoči slave manastira Gradac, Vavedenje presvete Bogorodice, čiji je metoh i crkva „Nova Pavlica“ organizuju i učestvuju u čišćenju i uređenju okoline crkve i dvorišta nekadašnjeg konaka,što je već postalo  redovna aktivnost.

Valja,svakako, istaći i brojne lične incijative i aktivnosti  jednog broja aktivnih članova ovog udruženja iz Kraljeva koji su se latili posla obnove ,ranije zapuštenih,seoskih domaćinstava u svom zavičaju.

Ma koliko nam ,na prvi pogled,te individualne akcije članova udruženja “Stara Pavlica”za obnovu starih kuća u zavičaju izgledale manje važne sa stanovišta proklamovanih ciljeva  i misije udruženja to,ipak, nije tačno.Šta više, svako tako obnovljeno gazdinstvo u kome je ,koliko toliko vraćen život i neke delatnosti,samo snaži rešenost lokalnog stanovništva da traga za modelima unapređenja svojih delatnosti i stvaranju uslova za kvalitetan život i opstanak njihovih porodica.

Ove,pomenute, a i druge brojne,nepomenute aktivnosti udruženja  svojevrsno su svedočanstvo kako se ova generacija rašćana koji žive i rade u Kraljevu svojski trudi da doprinese održavanju brojnih običaja karakterističnih za predeo iz koga potiču čime dopinose očuvanju tradicije jednog naroda koja je važna za održavanje kontinuiteta i etničke posebnosti tog naroda.

Vreme u kome živmo i koje ,čini se na prvi pogled,zbog brzog tehnološkog razvoja ,ostavlja malo prostora za narodne običaje koji su nastali da bi zadovoljili različite ljudske potrebe,a posebno za njihovo osavremanjavanje i negovanje, čini napore članova udruženja “Stara Pavlica”da koninuirano komuniciraju i doprinose razvoju zavičaja još značajnijim.

Raščani okupljeni u ovom udruženju u Kraljevu su svesni da potiču iz kraja vrlo kompleksnog identiteta,gde mnogi spomenici srpske kulture poput recimo Stare Pavlice, Končula, Sopoćana, Gradca, Nove Pavlice,obližnje Studenice svedoče o viševekovnoj srpskoj državnost, nacionalnom identitetu, kulturi, umetnosti i duhovnosti.To i jeste suština,srž, aktivizma kao,  doprinosa udruženja očuvanju tradicije zavičaja utkane  u  nacionalni identitet srpskog naroda

O tome šta su sve bile aktivnosti ovog udruženja u ovoj ,jubilarnoj, godini, razgovarali smo sa rukovodstvom i članovima ovog udruženja o čemu ćemo,svakako,još pisati.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „Stara Pavlica u službi jačanja zavičajnih veza“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Grad Kraljevo kao lokalna samouprava pripada, kada je reč o  modelu finansiranja rada mesnih zajednica,većinskoj grupi od 95 % opština i gradova u Srbiji, koje primenjuju takozvani linerani model finansiranja koji podrazumeva da se sredstva za redovnu delatnost mesnih zajednica ali i za  uređenje komunalne infrastrukture dodeljuju odlukama opštinskih ili gradskih veća.

Ovo je samo jedna od iznetih konstatacija na  nedavno održanom završnom skupu koji je organizovan kao jedna od aktivnosti projekta ”Informisani građani – aktivni učesnici u planiranju ruralne infrastrukture” koga je sproveo koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo.

Ključna aktivnost projekta realizovana je kroz seriju od šest razgovora-tribina održanih u Miločaju, Konarevu, Lopatnici, Čibukovcu, Samailima i u Kovačima organizovanih pod nazivom ”Razvoj sela po meri nas meštana“.

Ovi razgovori su dali snažnu argumentaciju  i punu podršku za pokretanje inicijative za izmenu sistema finansiranja projekata mesnih zajednica na teritoriji grada Kraljeva.To podrazumeva da građani u mesnim zajednicama unapred znaju koliki je novac opredeljen za razvoj infrastrukture i da oni sami na zborovima i sastancima odrede prioritete trošenja sredstava koja se prikupljaju od poreza na imovinu na tom području.

Građani su, na tim razgovorima, dajući podršku udruženju građana “Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo” za pokretanje inicijative isticali da im se ,po prvi put,neko obraćao tražeći od njih podršku za nešto konkretno I agrumentima potkrepljeno.

Posle  upoznavanja sa suštinom predloga za izmenu  modela finansiranja rada mesnih zajednica građanima je bilo jasno da taj drugačiji model koji se ,na žalost,primenjije eksperimentalno  u vrlo malom broj lokalnih samouprava među kojima,sa postignutim rezultatima, prednjači grad Šabac njima donosi veću  uključenost građana i mesnih zajednica u sistem odlučivanja, pa samim tim i veću demokratičnost i transparentnost u trošenju sredstava.

Takav model , programsko projektno konkursno finansiranje, podrazumeva pisanje projekata koji bi tačno specifikovali problem ili želju meštana za unapređenje lokalne zajednice, što je logično jer građani najbolje znaju šta su ključni prioriteti za razvoj njihove lokalne zajednice.

Način funkcionisanja podrzaumeva  da članovi saveta mesne zajednice svoje kapitalne projekte, a odlukom je predhodno definisano šta podrazumevaju ti kapitalni projekti, podnose Komisiji. Ona, prema uputstvu, Zakonu o budžetu i Budžetu lokalne samouprave određuje sa  koliko sredstava raspolažu mesne zajednice  i na osnovu toga one formiraju svoje, kapitalne, projekte.

Projekat “Informisani gradjani – aktivni ucesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ , sprovodi Evropski pokret u Srbiji  – Kraljevo uz podrsku programa “Zajedno za aktivno drustvo“ , koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Gradjanske inicijative.

Treće izdanje dragocene istoriografske knjige „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ autorke   Silvije Krejaković , objavljeno kao prvo delo u novouspostavljenoj ediciji Muzeja žrtava genocida, pod nazivom Sine ira et studio (lat. – bez gneva i pristrasnosti) dolazi  pred javnost u pravi čas, jedan je od zaključaka koji se nameće posle sinoćne promocije održane u Narodnom muzeju u Kraljevu.

A pravi čas je ,mada ,možda ne bi bilo preterano reći  i zadnji je čas , jer se, kao društvo i kao narod, suočavamo ,kako to sinoć reče istoričar dr Dejan Ristić, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, sa posledicama apsolutnog neznanja i nezainteresovanosti za ono šta nam se desilo pre samo osamdeset godina.

Brojni su ishodi  te naše „kulture zaborava“ poput raznih primera   činjenja ili ne činjenja prema, i na, mestima kolektivnog stradanja  tog istog naroda u  ne tako dalekoj prošlosti, koji se ,na dnevnom nivou, prijavljuju  Muzeju žrtava genocida.

Zato je dr Ristić sinoć rekao kako oseća potrebu da,  baš ovde ,u Kraljevu,u kome se desio zločin protiv čovečnosti, koji po svom istorijskom i svakom drugom značaju prevazilazi okvire jednog grada i jedne države, podeli svoju zabrinutos i upitanost u kom pravcu mi, kao društvo ili narod , idemo ako smo spremni da umesto kulture sećanja negujemo „kulturu“ zaborava?

„U Kraljevu se desio jedan, pravno kodifikovani i sprovedeni zločin od strane jedne države prema pripadnicima naroda ,druge, okupirane države koji ,na žalost nije kodifikovan kao genocid jer su ,tek kasnije, doneti prvi međunarodno pravi akti o genocidu pa nije bilo moguće, zločin u Kraljevu ili Kragujevcu ,kasnije retroaktivno tako kodifikovati.Tačnije iako je i bilo nekih prilika, na nekim zakasnelim suđenjima pojedinim pripadnicima nemačke vojske kasnih četrdesetih godina prošlog veka, one su propuštene“ rekao je dr Ristić. On je , tu svoju tezu o nedovoljnom bavljenju naše istorijske i pravne nauke temama  masovnog stradanja srpskog naroda tokom XX veka a posebno tokom II svetskog rata, potkrepio i podacima o broju doktorata na ove teme  i broju istoričara koji proučavaju ovu oblast zaključivši da „kao što mi pretke kažnjavamo zaboravom i nas će naši potomci kazniti zaboravom“.

Silvija Krejaković autorka knjige „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ je podelila svoja sećanja i dileme sa kojima se suočavala tokom svog višedecenijskog rada na ovoj knjizi sa brojnom publikom na promociji.

Svoju zabrinutost o zaboravu kao dominatnoj karakteristici našeg   društva, koji, kada su u pitanju masovna stradanja nevinih  civilnih žrtava tokom II svetskog rata na prostoru Srbije, poprima ozbiljne razmere, Silvija je iskazala citirajući svog starijeg kolegu istoričara i profesora Đorđa Stankovića – Čemu podušja, čemu pomeni ako ne znamo kome ih posvećujemo?

Kraljevčani ,zahvaljujući njenom radu znaju, sa docnjom dugom preko pola veka, imena i prezimena  , do sada tačno utvrđena  ,za 2.198 stradalnika.

Ali,na žalost,ni jedno od tih imena još uvek nije ,na bilo koji način,upisano na bilo kom delu memorijalnog kompleksa nazvanog „Groblje streljanih 1941.godine“.

Memorijalnog kompleksa koji  ,takođe,duže od pola veka stoji nedovršen.

I kao što to reče, već citirani, dr.Dejan Ristić „Cilj okupatora je bio da poništi jednu naciju a mi ,našim odnosom,prema žrtvama masovnih stradanja tokom II svetskog rata,kao da nastavljamo tu tendenciju.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.