Kako bi   i moglo nešto ,drugačije, da se započne, u Srbiji koja se, bez malo, vekovima borila za nezavisnost, a da nema veze sa naoružavanjem i ratovanjima?

Upravo  zbog toga se i počeci  proizvodnje organizovane na principima industriskog poslovanja u Srbiji vežu za barutanu u Stragarima iz 1806. godine, topolivnicu u Beogradu iz 1808, livnicu u Kragujevcu 1836….

Od tada pa do  prvih godina ovog veka pregrmeli smo bezbroj nevolja i ratnih razaranja u kojima su se  ,inače,malobrojni industrijski kapaciteti nalazili na meti raznih osvajača koji su ih ili temeljno rušili,ili demontirali i nosili van naših granica ili koristili za  potrebe svojih država i armija.

Pedanti ,kako  već znaju biti,Austrijanci su 1916 godine popisali na teritoriji ondašnje Srbije 112 preduzeća nalik industrijskim ,od kojih polovina nije radila i od kojih je,kad su otišli, ostalo samo 50 među kojima i strugara na Goču sa prugom za transport koju su oni sagradili, svakako ne iz altruističkih pobuda. .

Nažalost,ni  naš ,spostveni, doprinos šteti po razvoj naše industrije nije zanemarljiv,iz mnogih razloga ali ostaće,zasigurno zabeležene, nesagledive ekonomske i ekološke posledice koje smo sebi uzrokovali „tumaranjima i tuvinjanjima po bespućima tranzicije“ koja traje od zadnje decenije prošlog veka pa sve do današnjih dana.

U naš govor i našu leksiku ušle su mnoge ,nove, reči tuđice, pa smo eto dobili i jedno novo ime za lokalitete nekada korišćenih industrijskih pogona – Braunfild lokacije.

Na našu nesreću imamo ih i mi ovde u Kraljevu i neposrednoj okolini, ali čini se da ih ne vidimo a neki ,koji bi trebalo da su odgovorniji od običnih građana, se ,verovatno, prave da ih ne vide!

Kako god i ,ma šta mi mislili ili želeleli da se desi,takve, braunfild lokacije ne možemo „pod tepih“ .

Moramo se suočiti sa surovom stvarnošću u kojoj one postoje. Za neke kao sećanje na neka ,druga,bolja vremena, za neke kao izvor „lakog keša“,za  malobrojne  kao inspriracija za planove njihove revitalizacije ali i kao ,izvesno je,potencijalna ekološka pretnja-opasnost za sve.

Po najviše za one koji žive u njihovoj blizini ali i za sve druge u zajednici bila ona naš  grad ili naša država.

Red je onda da,kroz seriju teksova,  sagledamo šta su to braunfild lokacije, kako ih prepoznaju  i koje sve naše norme, ko o njima danas i kako brine,da li se i šta sa njima planira strateški ,dugoročno i kratkoročno…..

I najzad ,al ne manje važno ko ih sve i kako ,danas, nadzire –čuva i sprečava da ne budu „okidač“ za ekološke akcidente većih razmera.

Krenimo,zato, redom…

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.