Godinama unazad , prilikom planiranja budžetskih prihoda grada Kraljeva gotovo nikako ili veoma malo koriste  se razni vidovi korisničkih taksi poput ,recimo,  nadokande za korišćenje mineralnih dobara.Ovo je ,delom, razumljivo ako se znaju neke ,negativne,  karakteristije ove vrste neporeskih prihoda. Neporeski prihodi iz kategorije korisničkih naknada  služe za plaćanje dobara i/ili usluge od koje korisnik ima direktnu korist u vrednosti iznosa koji plaća.One,korisničke naknade,pripadaju kategorij takozvanih kvazifiskalnih dažbina (uz takse za pružanje javnih usluga,regulatorne naknade,specijalizovane naknade) ,kojih je,po jednom sprovedenom istraživanja NALED-a, blizu 400 i putem kojih se ubira preko  2% BDP. Često ih karakteriše  nepredvidljivost i netransparentnost te one zbog toga, doprinose neizvesnosti u poslovanju privrednih subjekata.Kao takve značajno doprinose da se Srbija na na međunarodnim listama konkurentnosti slabo kotira zbog karakteristika poreskog sistema.Uprkos iznetim negtivnim karakteristikama korisničke takse su nezaobilazne sa dva stanovišta: Najpre kao potencijalno značajni izvor prihoda u budžetima svih nivoa  a potom i kao alat-instrument kojim se može i treba kontrolisati održivo ekspoaltisanje prirodnih dobara-resursa.Balans između potreba za  novčanim sredstvima i potreba   kontrole održivog korišćenja prirodnih dobara,  i putem uvođenja korisničkih taksi, obično se teško uspostavlja zbog malih kompetetivnih i kadrovskih potencijala lokalnih uprava.

Evo kako to izgleda u konkretnom slučaju grada Kraljeva: U strateškim dokumentima poput Prostornog plana grada  Kraljeva i  Strategije razvoja grada Kraljeva govori se o  tome kako „grad Kraljevo raspolaže značajnim rezervama ruda i mineralnih sirovina poput kvalitetnog uglja, kamenog lignita i mrkog uglja. Posebno su značajni lokaliteti na liniji Ušće-Baljevac (Tadenje-Progorelica), pri čemu se ugalj eksploatiše u Ušću i Tadenju. Od ostalih sirovina, značajne su rezerve mermera, dolomitskog šljunka i peska u tokovima reka.Osim pomenutog u zoni sedimentnih stena nalaze se i određene rezerve: peska, šljunka, ciglarske zemlje, itd. (Adrani, Obrva i drugi lokaliteti);tečne i polutečne bitumije (Janok pored Konareva); magnezita (na severnim padinama Goča i kod Bogutovca);peščara (Sirča i Ravanički potok); bigra i breče.Kamenoloma u kojima se eksploatišu magmatske stene na teritoriji Grada ima u Kamenici, Godačici, Sirči,Gokčanici, Magliču, Polumiru kod Bogutovca i na još nekoliko lokaliteta. U dolini Ibra, utvrđeno je postojanje žive. Serpentin je pogodan kao građevinski materijal, a mermer i kao ukrasni kamen koji ima izuzetnu vrednost, o čemu treba i dalje voditi računa, s obzirom na postojeće potrebe za ovim materijalom ne samo u okviru Grada Kraljeva, već i izvan nje. Studenički mermer je i danas značajan izvor prihoda.Ukupna površina pod mermerom (i dolomitom) u okviru grada je oko 15.0km2, a najznačajniji  lokalitet gde se mermer  eksploatiše je između manastira Studenice i Krivače,najvišeg vrha Radočela.“ Tvorci ovih dokumenata pa ,dakle,  i Skupština grada koja  je usvojila iste davši im obavezujući karakter za planere, ističu  značaj ruda i mineralnih sirovina ,uz bogatstvo u šumamam,poljoprvrednom zemljištu i termo-mineralnim vodama,kao resurse na kojima treba planiti razvoj grada.Predmet naše analize ,dalje, nije bavljenje šta se ,kako i koliko od ovoga koristi.No i bez toga činjenica je da sve svi pobrojani prirodni resursi koriste  ,u manjoj ili većoj meri decenijam unazad. Nažalost od  tog korišćenja kakvog  god da je obima Budžet grada koristi nema!O tome u nastavku.