Prvi deo Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 nazvan je Pregled i analiza postojećeg stanja .

On ima  ,kako to u samom dokumentu piše „svrhu da prikaže gde se opština Vrnjačka Banja trenutno nalazi kada su u pitanju stanje njenog razvoja i razvojni potencijali“ ,te da je to i „polazna tačka u planskom procesu“ koja „ima uticaja na formulisanje problema, ciljeva i rezultata“.

 Nejasno je zašto su Pregled i analiaz obuhvatili samo 15 posmatranih segmenata među kojima nema ni reči o energetici kao  sektoru  lokalne ekonomije.

 Energetika ima velik uticaj na ekonomski razvoj, jer obezbeđuje neophodne resurse za funkcionisanje industrije, transporta, i svakodnevnog života.

Dodamo li tome da taj sektor ekonomije ima, kao i u svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji,    najveći negativni uticaj na životnu sredinu ,njegovo izostajanje u tom delu Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 je još manje razumljivo.

Posebno ako se zna da je uloga energetike kao sektora ekonomije za održivi razvoj svake lokalne samouprave u Srbiji  višestruka i ključna za ispunjavanje ciljeva i sprovođenje mera unapređenja  održivog razvoja iz planskih dokumenata kako onih  sa državnog tako i onih lokalnog nivoa..

Hajde zato da, za početak priče o energetici i energetskoj efikasnosti u  dokumentu Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023 -2030. g. razjasnimo šta  to čini energetski sektor jedne lokalne samouprave, koje su njegove ključne komponente i kakva je njihova pojedinačna uloga održivom razvoju svake  lokalne zajednice.

Energetski sektor lokalne zajednice sastoji se od nekoliko ključnih komponenti i aktera koji zajedno rade na obezbeđivanju energetske sigurnosti, efikasnosti i održivosti.

 Važni  elemeti lokalnog energetskog sektora  su: Infrastruktura za proizvodnju i distribuciju energije,Lokalne strategije i planovi za  razvoj energetskog sektora uključujući strategije za obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,sistem energetskog menadžmenta,energetska efikasnost,edukacija građana i zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima o značaju energije i energetske efikasnosti, investicije u energetsku infrastrukturu i subvencionisnje projekata unapređenja energetskih svojstava objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Energetski sektor doprinosi održivom razvoju lokalne samouprave kroz unapređenje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje troškova za energente koji se finasiraju iz javnih prihoda, kreiranje novih radnih mesta i zaštitu životne sredine.

Na taj način, lokalna zajednica može efikasno ispunjavati ciljeve unapređenja sopstvenog, održivog, razvoja i sprovoditi mere i aktivnosti iz planskih dokumenata javnih politika države i lokalne samouprave.

Nedavno je javnost obaveštena da je opština  Vrnjačka Banja  otpočela sa aktivnostima na izradi jednog važnog planskog dokumenta – Akcionog  plana za održivu energiju i borbu protiv klimatskih promena lokalne samouprave (SECAP)

SECAP ,pre svega, zahteva usklađivanje sa međunarodnim standardima i ciljevima definsanim u Sporazumu gradonačelnika,koga je Vrnjačka Banja potpisala,ove godine ,takođe.

Ovaj dokument može delimično nadomestiti nedostatak Plana i Programa energetske efikasnosti lokalne samouprave jer je on specifično usmeren na održivu energiju i klimatske promene, dok Plan i Program energetske efikasnosti mogu obuhvatati širi spektar mera i aktivnosti koje su specifične za lokalne potrebe.

Plan energetske efikasnosti  je dugoročan i strateški dokument koji postavlja viziju, ciljeve i osnovne smernice za unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj samoupravi, dok je program  detaljan operativni dokument koji konkretizuje ciljeve i strategije postavljene u Planu energetske efikasnosti.

Ovome treba dodati da je donošenje  Plana i programa energetske efikasnosti zakonska obaveza lokalne samouprave.

Vrnjačka Banja, kao i ogromna većina drugil lokalnih samouprava u Srbiji, nema dovoljno  institucionalnih i finansijskih kapaciteta ali jednako tako i kadrovskih,  da u dokumenta svojih javnih politika,dovoljno efikasno implementira sve ono što jesu načela,mere i aktivnosti međunarodnih i nacionalnih strategija održivog razvoja energetskog sektora.

Zato je od presudnog značaja unapređenje međusektorske i međuresorne saradnje kako bi se kanali komunikacije  između aktera u tom procesu učinili dovoljno efikasnim da oni snažnije utiču na kreiranje političke volje donosilaca odluka na svim nivoima organizovanja,a pre svega na nivou lokalne samouprave.

Dok se to ne desi imaćemo nastavak prakse  pojedinačnog preduzimanja određenih mera i aktivnosti u ovom važnom sektoru ekonomije ,najčešće indukovanih nalozima resornog ministarstva.

U takvom modelu odlučivanja  definisanje prioritetnih ciljeva na lokalnom nivou nema onu ključnu komponentu lokalnih potreba i specifičnosti što značajno umanjuje efekte sprovedenih mera.