Novija istorija  parlamentarizma u Kraljevu zna za slučaj da vladajuća odbornička većina ,u želji da izbegne opstrukciju odborničke manjine, promeni mesto održavanja sednice. Pored toga što su takvi potezi bili potvrda nestabilne lokalne političke scene  oni su bili  i svojevrsna najava  promena političkog poretka  na lokalu.

Ali ono što se danas desilo kada je ,zbog nedolaska odbornika vladajuće koalicije ,došlo do odlaganja pete sednice Skupštine grada Kraljeva  nezabeleženo je u analima parlamentarima u gradu na Ibru, bar u ovoj njegovoj novijoj epohi ,koja je otpočela prvim višestranačkim izborima na lokalnom nivou  održanim decembra 1992.godine.

Činjenica da se niko od 40. odbornika vladajuće većine (33 iz koalicije oko Srpske napredne stranke i sedam sa liste Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije) ,osim Nenada Markovića, predsednika Skupštine grada   nije pojavio jutros na sednici Skupštine grada je nešto što će se dugo pamtiti i analizirati.

Ovo je ,inače, prva sednica Skupštine grada Kraljeva zakazana na zahtev odbornika opozicije,kojih, po prvi put od 2012.godine,  tek posle izbora održanih u decembru 2023.godine, ima u dovoljnom broju (30.što je više od trećine odbornika) da, shodno odredbama Statuata Grada Kraljeva (član 36),  mogu da  zahtevaju održavanje  sednice Skupštine grada sa dnevnim redom koga  predlažu.

To je očigledno novi momenat u dvanaest godina dugoj vladavini ovakve   skupštinske većine u Kraljevu, na koji ona, ili nije računala ili sa kojim nije navikla da radi. Ovo  se prvenstveno odnosi na onaj deo odbornika okupljenih  u koalicij koju predvodi SNS, a koja je osvojila 33.odbornička mesta i koja, bez SPS i Jedinstvene Srbije, nema većinu u gradskom parlamentu, što im se nije desilo  još davne 2012.godine.

Ta većina naviknuta na konfor definisanja dnevnog reda i samim tim davanja “tona i takta” političkim procesima u gradu ostala je zbunjena pred sasvim normalnom i legitimnom činjenicom da i oni drugi ,odbornička manjina, mogu i trebaju da učestvuju u definisanju dnevnog reda Skupštine grada.

To ,u osnovi i jeste suština parlamentarizma višestranačke demokratije u kojoj bi parlameti trebali da budu mesta usaglašavanja stavova predstavnika građana oko prioriteta u rešavanju problema sa kojim se društvo,u ovom slučaju lokalna zajednica, suočava.

Čini nam se da su čelnici vladajuće većine (SNS i SPS) opredeljujući se za jedan ,taktički pogrešan potez u politici -nedolazak na sednicu koja je sazvana na zahtev opozicije, prenebegli činjenicu da su ,na izborima decembra 2013. godine, dobili poverenje  29.639 birača(SNS 23.911 i SPS/JS 5.728) što je bez malo trećina građna s pravom glasa u Kraljevu.

Upravo njima, a i  svim drugim građanima Kraljeva onoj većini koja nije glasala za njih decembra 2023.g , oni duguju objašnjenje(ako ga imaju) šta je to bilo toliko strašno i za njih neprihvatljivo, među četri tačke dnevnog reda predloženog od strane opozicionih odbornika. A to su bile,podsetimo se: Razmatranje izveštaja o funkcionisanju i radu mesnih zajednica  na teritoriji grada Kraljeva u periodu 2014 -2024, Donošenje zaključka o potrebi raspisivanja izbora za Savete mesnih zajednica, Razmatranje Izveštaja o direktora Apotekarske ustanove broj 52/24 od 7.3.2024 godine, upućenog Gradonačelniku, Odluke Upravnog odbora Apotekarske ustanove broj 8-3 od 14.3.2024 i Odluke broj 8/4 od 18.3.2024.g kao i Predlog rešenja o razrešenju i izboru člana  Administrativno-mandatske komisije Skupštine grada Kraljeva.

Nova sednica Skupštine grada Kraljeva je  ,u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine grada,zakazana  za utorak 16.april.

Pred vladajućom većinom je velika dilema sa dalekosežnim posledicama ne samo po nju: Hoće li opet izostati prisustvo odborničke većine uz moguće  kasnije, problematično, pozivanje na stav 9. člana 75. Poslovnika koji glasi:  “Predlozi za dopune predloženog dnevnog reda koji ne budu prihvaćeni mogu se ponovo predložiti po isteku roka od šest meseci od odbijanja istovetnog predloga” ili će se opredeliti za neki drugi taktički potez.

Jedno je izvesno, javnost je malo zainteresovana za to  taktičko ,nadmudrivanje vlasti i opozicije  u lokalnom parlamentu.   Građane mnogo više je interesuje da odbornici rade ono što je njihov osnovni posao: da planiraju i upravljaju procesima kroz koje se sa što manje angažovanih  budžetskih sredstava  efikasno rešavaju mnogobrojni, nagomilani, komunalni i infrastrukturni problemi zajednice  čime se kreira održivi razvoj grada.

I da ne bude dileme, za to planiranje i upravljanje procesima najodgovornija je parlamentarna većina koja treba da ima sluha i za glas parlamentarne manjine ali i za  glas drugih aktera iz  lokalne zajednice koji ne učestvuju u izbornim utakmicama kao što su to predstavnici privrednog, obrazovnog i civilnog sektora.