četvrtak, 21. novembar 2024.

Otvorena izložba „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra …“

Objavljeno: 15.12.2023. | autor: KV Novosti -on line

“Marljivo istraživanje arhivalije i foto dokumentarnog materijala u fondovima i zbirkama relevantnih arhivskih, muzejskih i bibliotečkih ustanova u Beogradu i Kraljevu ,kao i u segmentu privatnog kolekcionarstva iznedrilo je ovu vrednu izložbu,kao svojevrsni zapis o prošlosti.Ništa manje nije vredan katalog za  izložbu čiju osnovu čine dokumenta iz 6.arhivskih fondova,jedne zbrike, 7.dnevnih i periodičnih listova  i još 29 dokumenata, urbanističkih planova i stručne periodike“ rekao je večeras otvarajući izložbu „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra …“ , njen recezent dr.Vlada Virijević.

dr Vladan Virijević (Foto:Srđan Vulović)

Nesumnjiva zasluga za odlično pripremljenu izložbu  pripada njenoj autorki Suzani Novčić, muzejskoj savetnici Narodnog muzeja Kraljevo.U pripremi ne manje vrednog kataloga izložbe, njoj je pomagao istoričar Radomir Jakšić iz Mataruške Banje.

Publika na otvaranju izložbe

Večerašnje otvaranje, ali i deo kataloga, posvećeno je arhitekti Milanu Zlokoviću (1898-1965), autoru projekta za hotel  “Žiču” čiji je vlasnik bio Dezider Hovan.  Hotel Žiča je tada reklamirana “ kao moderan hotel s „trideset higijenskih, zračnih i sunčanih soba“, koji je uneo nove standarde u hotelsku arhitekturu i omogućio komforan boravak gostiju, a pored smeštaja i ugostiteljskih usluga gostima je na raspolaganju bio i otvoreni bioskop na krovnoj terasi hotela”.Arhitektonsko rešenje tog hotela predstavlja prvi je moderni hotel u Srbiji, u čijoj je arhitekturi objedinjena zapadna modernistička praksa u projektovanju ove tipologije.

O hotelu Žiča i stvaralačkom opusu Milana Zlokovića,   ali i o radu Fondacije koja nosi njegovo ime, psetiocima izložbe  govorio je arhitekta  dr. Đorđe Mojović,unuk Milanov  koji je upravitelj Fondacije osnovane 2016.godine.

dr Đorđe Mojović

Pored njega Fondaciju su osnovali njegov ujak, akademik Đorđe Zloković Milanov sin i njegova majka dr.Milica Mojović, ,ahitekta i doktor mašinskih nauka, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ćerka Milana Zlokovića.

Suzana Novčić

U svom kratkom ali vrlo nadahnutom obraćanju prisutnima autorka izložbe Suzana Novčić je ukazala na  sudbinu Mataruške Banje kao svojevrsnog pokazatelja    nespremnosti da ,kao narod, od sebe sačuvamo vredne materijalne i nematerijalne segmente naše prošlosti,olako čineći diskontinuitet  tamo gde za njim nema ni potrebe ni razloga.

Posuđe sa motivom hotela Žiča(vlasništvo porodice Gvozdenović)

Posetioci izložbe  će imati prilike da se, kroz razglednice, fotografije, predmete i dokumenta, upoznaju sa genezom nastanka i razvoja Mataruške Banje: od pronalaska lekovite vode, preko međuratnih godina procvata i uspona, zatim sistemskih i ideoloških promena u socijalizmu, kada se razvila u moderno lečilište, u skladu sa standardima savremene balneologije i rehabilitacije, sve do početka devedesetih godina XX veka, kada je doživela svojevrsno posrnuće.

Jedan od eksponata na izložbi -foto portret dr Dragutina Gvozdenovića,prvog, stalnog lekara u MB

Pored hronološkog prikaza, izložba pruža uvid u prvobitni urbanističko-regulacioni plan, panorame naselja, arhitektonske projekte banjskih kupatila, hotela i vila, izgled turističko- ugostiteljskih objekata, zdravstvenih i lečilišnih ustanova, reprezentativnih banjskih vila, te vizuelno dočarava kulturu življenja, odevanja, kao i prizore odmora i rekreacije. Deo njene priče čine i portreti znamenitih ličnosti (lekara, fotografa, arhitekata, trgovaca, učitelja…) koje su svojim delovanjem i pregnućem utisnuli trajni beleg na njegovu fizionomiju, kao i likove onih „običnih“ ljudi, najčešće bezimenih, koji su zarad izlečenja zdravstvenih tegoba, ali i lepih, veselih životnih trenutaka, izvesno vreme provodili u Banji.

Suzana Novčić,dr Vladan Virijević,dr.Đorđe Mojović i Radomir Jakšić

Izložba će biti otvorena do 15.februara 2024.godine i valjalo bi da je organizovano poseti što veći broj srednjoškolaca i studenata,posebno onih koji uče  građevinu u Šumarkoj školi ili je studiraju na  Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

Print Friendly, PDF & Email

Broj pregleda: 638

Tagovi: , ,

Komentari su zatvoreni.