Brojni su izazovi pred građevinarima u vremenima koja dolaze,posebno pred naukom i strukom koja se bavi građevinskim sektorom u suočenju sa sve strožijim normama u zemljama širom sveta ,posebno u zemljama Evropske unije, i sve glasnijim zahtevima da se sprovede dekarbonizacija.
Kako u uslovima povećane tražnje za stanonovima, izazvane globalnim rastom populacije, koji prema nekim podacima,dovodi do ubrzane urbanizaciji,čiji je jedan od ishoda ,na globalnom nivou, da na svakih pet dana nove zgrade „zaposednu“ površinu ekvivalentnu veličini Pariza ispuniti sve strožije norme poput,recimo, nZEB (nearly zero-energy building) – zgrade gotovo nulte energije?
Kako to sprovoditi u uslovma kada proizvodnja čelika i cementa ,kao ključnih i ,još uvek, teško zamenjivih materijala u građevinarstvu učestvuje sa čak 7% u ukupnim globalnim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte(GHG)?
Zašto je fokus ,u primarnoj fazi na takozavnim operativnim emisijama CO2 i drugih GHG ,koji nastaju tokom korišćenja zgrade a ne na „već ugrađenim“ emisjama CO2 i drugih GHG koji nastaju u procesima proizvodnje i transporta građevinkog materijala i drugih komponenti koje se koriste u građevinarstvu ,pre svega u zgradarstvu (visokogradnji)?
Ovo su samo neka od pitanja koja su ,juče u Kragujevcu, pred učesnicima Okrugli sto:”Dekarbonizacija zgradarstva u Srbiji” organizovanog na Fakultetu inženjerskih nauka Kragujevac, u okviru projekta Plavo zelene mreže Futura „Ka niskougljeničnom zgradarstvu u Srbiji“, koga sprovodi udruženje „Unekop“, pokrenuli profesori Dušan Gordić i Vladimir Vukašinović.
Oni su, veoma sadržajnim uvodnim napomenama ,sa obiljem podataka pokrenuli i niz drugih pitanja koja su im postavili prisutni,mahom studenti ,budući inženjeri koji će se ,tokom svog rada,sretati sa novim pristupima i izmenjenim paradigmama u građevinarstvu.
Te promene su otpočele kroz Liderstvo u energetskom i ekološkom projektovanju(„LEED“-a (Leadership in Energy and Environmental Design),norme o zgradama gotovo nulte energije nZEB (nearly zero-energy building),ide se ka zgradi(neto)nulte energije, objektu sa nultom neto potrošnjom energije i nultom neto emisijom ugljen-dioksida (ZEB),zatim ka zgradi neto nulte emisije (ZNC) do pasivne zgrade (PH)pasive hous.
Napredak novih energetskih i građevinskih tehnologija i istraživanja i prikupljanja podataka o izgrađenim objektima gde su primenjeni ti novi pristupi u građevinarstvu biće u fokusu nauke i građevinske struke u vremenima pred nama ,čulo se danas u Kragujevcu.
Zato su primeri multisektorske saradnje obrazovnog i civilnog sektora ,poput današnjeg skupa u Kragujevcu, važni za odgovre na izazove pred kojima se nalazimo u sektoru građevinarastva.
I da ne bude dileme u svemu tome ključna je uloga države,tačnije spremnost i kapacitei javne uprave i donosilaca odluka da prate sve brže promene u ovom sektoru.
I na samom kraju da vas podsetimo da je Unekop u oviru ovog projekta „Ka niskougljeničnom zgradarstvu“ objavio publikaciju „Kako do neto nule CO2 u građevini? Koju možete preuzeti OVDE
Preneto sa portala „EKOVIZIJE“
Broj pregleda: 388
Tagovi: Dekarbonizacija, Fakultetu inženjerskih nauka Kragujevac, Unekop
Komentari su zatvoreni.