Nedavno su u Čačku i Kraljevu , u organizaciji  Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog okruga, održana dva Okrugla stola, na istu temu . Na oba skupa razgovaralo se na temu „Zelena energija – put ka unapređenju razvoja privrednog sektora Raškog i Moravičkog okruga“, a ti skupovi su samo jedna od aktivnosti na projektu  koga  ova Komora  sprovodi u sklopu EU PRO PLUS programa i  koji se finansira sredstvima iz fonda Evropske unije.

Ovim razgovorima predhodilo je i  istraživanje sprovedeno na temu  mogićnosti korišćenja solarne energije u privredi na nivou Regionalne privredne komore Raškog i  Moravičkog okruga u kome je učestvovalo više od 80  privrednih subjekata,sa teritorije 8 opština i gradova iz dva okruga, koji posluju u različitim sektorima.

Istraživanje je potvrdilo početnu hipotezu da su privrednici obavešteniji od većine ,prosečnih, građana o benefitima korišćenja solarne energije. Oni su itekako svesni globalne energetske krize ali  ,u velikoj meri, i posledica klimatskih promena izazvanih efektom nekontrolisane emisije ugljen dioksida u atmosferu kojoj,dominantno, dopinose privredne aktivnosti zasnovane na zastarelim tehnologijama.

Proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe najbrže iskazuje benefite kod privrednih subjekata koji imaju višu mesečnu potrošnju električne energije u svom poslovanju. Period otplate početne investicije u solarnu elektranu smanjuje se srazmerno sa povećanjem potrošnje električne energije. Mesečne uštede koju ostvarujete kroz samoodrživo generisanje električne energije, iz besplatnog i neiscrpnog izvora (sunca), mogu se smatrati novim, kumulativnim fondom koji se može koristiti za druga ulaganja, a sve u cilju bolje konkurentnosti na tržištu. Proizvodi pogoni, industrijski pogoni, prehrambena industrija, veliki poslovni objekti sa potrebom klimatizacije i drugi privredni sektori koji imaju ozbiljnu potrošnju električne energije mogu biti dobre potencijalne lokacije za instalaciju fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije. Analize i istraživanja pokazuju da kompletna cena izgradnje solarne elektrane po principu “ključ u ruke” iznosi oko  0.80€/W, bez PDV-a i nije došlo do velikih oscilacija u ceni koštanja u posledenje dve godine.

Predstavljajući rezultate sprovedenog istraživanja na skupu u Kraljevu magistar tehničkih nauka Jovan Nešović je reako da istraživanje ukazuje na spremnost privrednika da ulože sopstvena sredstva, da traže i kredite za instalaciju fotonaponskih Sistema.Istovremeno privrednici ukazuju da je neophodno i da država podrži  privrednike subvencijama za izgradnju solarnih elektrana  sa statusom kupac- proizvođač.Zato će su ,jedan je od zaključaka sa oba skupa,u okviru komorskog sistema inicirati predlog da država podrži i privrednike subvencijama za izgradnju solarnih elektrana  sa statusom kupac- proizvođač.

U tom sufinasiranju privrednici prepoznaju i očiti javni interes jer  solarne elektrane doprinose  smanjenju emisija gasova sa efektom “staklene baste”,čime se pozitivno utiče na uzroke   klimatskih promena.Privrednici prepoznaju javni interes  i  u smanjenju  troškove poslovanja preduzeća čime  preduzeće postaje konkurentnije na tržištu što utiče na brži lokalni razvoj zajednice u kojoj preduzeće posluje.

Možda bi,privrednicima koji se odluče za gradnju solarne elektrane, od veće koristi nego subvencije države bilo uređivanje propisa te iste države o akcizama i porezu na dodatnu vrednost koji se primenjuju prilikom obračuna za električnu energiju utrošenu sa distributivne mreže i električnu energiju proizvedenu u mini solarnoj elektrani sa statusom kupac-proizvođač koja se,kao višak,isporučuje u tu istu distributivnu mrežu.