Hoće li ,u Srbiji, globalna energetska kriza biti, kako to kaže Međunarodna agencija za energetiku (IEA), prekretnica ka ubrzanju tranzicije na održiviji i sigurniji energetski sistem, koji se, delom oslanja i na diverzifikaciju proizvodnih kapaciteta i smeliji iskorak ka korišćenju dostupnih izvora obnovljve energeije ili ćemo, po već viđnom u prošlosti, ostati “zakucani za tradicionalne izvore električne energije” videće se vrlo brzo.
Na potezu da odrede taj , budući kurs, su pre svega Vlada i njeno resorno Ministarstvo za rudarstvo i energetiku sa novim menadžmentom.
Višegodišnji napori države i resornog ministarstva u ranijim sazivima, izraženi kroz kreiranje i adaptiranje normi, i kroz već instalirane kapacitete za proizvodnju električne energije iz drugih ,obnovljivih izvora , a ne samo iz uglja i hidropotencijala naših reka, dali su početne ,ali skromne rezultate u poređenju sa potencijalima i dostupnošću tih, drugih, obnovljivih izvora električne enrgije.
Skromnost ostvarenih rezultata je jasno vidljiva i iz broja novih,registrovanih, proizvođača električne energije , i iz udela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora od ,procenjuje se oko 1,5 odsto od ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.
Ova konstatacija posebno važi za proizvodnju električne energije korišćenjem energije sunca na teritoriji Srbije,gde je, prema nekim podacima , u 2020.godini proizvedeno samo 0,01 TWh energije iz solarnih sitema,što je skromuo u odnosu na mogućnosti.
Rezultati u proizvodnji električne energije na solarni pogon, na teritorij Raškog upravnog okruga su trenutno, još slabiji, u poređenju sa republičkim.
O tome rečito svedoče sledeći podaci: Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, kao jedan od snabdevača na tržištu električne energije u Republici Srbiji, učestvuje u procesu zaključenja ugovora sa sa kupcima-proizvođačima i vodi zvanični registar domaćinstva, energetskih zadruga i drugih privrednih i javnih subjekata koji su već instalirali fotonaponske panele i isporučuju proizvednu električnu energiju distributeru.
A prema podacima iz tih registara, na teritoriji Raškog upravnog okruga,nema ni jednog registrovanog proizvođača električne energije na solarni pogon u kategoriji – Kupac proizvođač koji je domaćinstvo od ukupno 359 registrovanih u Srbiji na dan 29.10.2022.
U registru nazvanom Kupac-proizvođač koji nije domaćinstvo ,od 52 registrovana proizvođača u Srbiji ,do 29.10.2022. samo je 1(jedan) sa teritorje Raškog upravnog okruga (Termoinvest d.o.o iz Šumarica kod Kraljeva)
Među tih 52 ,za sada registrovanih proizvođača u Srbiji, je i nekoliko njih koji su instalirali solarne elektrane na objektima javne namene koristeći mogućnosti koje pruža Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača i Pravilnik o bližim uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava za primenu mera energetske efikasnosti.
Na žalost ,ove mogućnost,za sada nije iskoristila ni jedna lokalna samouprava sa teritrorije Raškog upravnog okruga.
Šta više ima i drugačijih, drastičnih primera ,poput solarne elektrane montirane ,pre više od pola godine, na krovu kotlarnice JEP Toplana Kraljevo ,snage 49 kWh ,koja proizvodi električnu energiju ali ista ,još uvek “ ne ulazi u mrežu” – Ne koristi se u potpunosti. Razlog su višestruko, bespotrebno ponavljane, administrativne procedure od strane lokalnog ogranka EPS-a.
Ova solarna elektrana je izgrađena tokom realizacije projekta “Smanjivanje uticaja lokalnih zajednica prekograničnog regiona Srbija i Crna Gora na klimatske izazove – MI MOŽEMO”
Na drugoj strani sve te lokalne samouprave su , u ovoj budžetskoj godini ,a neke i u predhodnoj 2021.godini ,opredelile sredstva za podršku – sufinasiranje ugradnje solarnih panela na porodičnim kućama, za proizvodnju električne energije.
Početno, nesnalaženje resornih službi javnih uprava, u primeni već usvojenih propisa, uz očiglednu nezainteresovanost većine donosilaca odluka u lokalnim samoupravama za ove poslove, kao prvi rezultat imaju da će eventualna rešenja o sufinasiranju ovih radova biti doneta “u nedoba” za izvođenje radova na objektima.
To će ,dodatno, umanjiti trenutno ionako malo interesovanje građana za korišćenje ovih subvencija o čemu rečito svedoči i podatak da je rok prvog konkursa, u Kraljevu, morao biti produžen jer se na njega niko nije javio,a kako ,nezvanično, saznajemo u ponovljenom postupku javila su se samo 3 domaćinstva.
Ostaje nam da za koji dan saznamo i te zvanične rezultate ali ono što je već sada jasno usvojene norme i propisi su tek deo svakog posla-Primena je ključna!
A za to je potrebna volja i znanje onih koji su dužni da ih primenjuju ali volja i znanje da se kroz adekvatne komunkacije kreira povoljan ambijen za zajednički multisectorski rad zainteresovanih aktera.
Broj pregleda: 731
Tagovi: Kako država i lokalne samouprave podstiču korišćenje solarne energije, Solarna energija, Solarne elektrane
Komentari su zatvoreni.