Sinoć je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predstavljena knjiga „Golija-Planina i ljudi“autora Boška Veljovića.Knjigu je izdao Centar za kulturu,obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške a na izuzetno posećenoj promociji o knjizi su govorili urednik  Milojko Milićević, šumarski inžinjer Dragan Vandić i autor, Boško Veljović.Njih trojica su,inače,kako je to sinoć rekao urednik Milićević,često zajedno obilazili Goliju tragajući za svedočanstvima o njenoj prošlosti  a posebno beležeći svedočanstva samih Golijaca o ovoj prelepoj planini u kojoju su oni , Golijci ,beskrajno zaljubljeni, bilo da su je odavno napustili poput većine ,bilo da još uvek na njoj žive. O toj neraskidivoj vezi sa planinom koja je zavičaj i mnogim ,današnjim, kraljevčanima upečatljvo je govorila i prepuna sala kraljevačke biblioteke. Urednik knjige  Milojko Milićević je , budućim čitaocima, posebno skrenuo pažnju na obilje fotografija, posebno onih starih ,koje su dobili od meštana istakavši činjenicu da je ,i na taj način,  deo prošlosti Golije otrgnut od zaborava. Inžinjer Dragan Vandić je sve prisutne upoznao sa geografskim i demografskim podatcima o Goliji ali na način koji je jasno kazivao da o tome govri zaljubljenik u ovu planinu a ne samo stručnjak koji je ,prirodom svog posla,  zadužen da se stara o njoj kao rukovodilac u Parku prirode  „Golija“  koji se nalazi  u jugozapadnom delu Srbije , obuhvata područje planina Golije i Radočela ukupne površine od 75.183,00 ha. Park prirode „Golija“ je svrstan  u I kategoriju zaštite kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodni ali i kulturnih vrednosti, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, MAB/UNESCO komitet; u okviru Parka prirode Golija proglasio je 2001 godine  Rezervat biosfere Golija-Studenica, površine 53.804 ha. A  o tome  da na takvom dragulju prirode žive i ljudi posebnog kova nadahnuto je govorio autor Boško Veljović koji je ,na izuzetan način,ukazao na tu nit ljubavi koja veže planinu i ljude koji žive na njoj.Tu Veljovićevu ljubav prema Goliji prepoznao je u svojoj recenziji i književnik Milisav Savić koji ,između ostalog,kaže:

„Danas je Golija polupusta. Šume i vode ima dosta, u poslednje vreme ima i divljeg zverinja, ali ljudi i stoke nema. Golija je postala prelepo carstvo starih.Veljovićeva knjiga je u prvom redu knjiga o Golijcima kojih – ukoliko se ovako nastavi – neće biti. O poslednjim Golijcima. Golija, divlja, lepa, postojaće, ali Golijaca neće biti. Sem u Veljovićevoj knjizi. Nadgrobni spomenici ne traju dugo, natpisi na njima postaju nečitljivi – uverio sam se i sam obilazeći neka golijska sela. Veljović je ovom knjigom Goliji podigao neprolazni spomenik. S nadom – ma koliko ona bila tanka – da će Golija jednog dana opet odjekivati od rike krava, blejanja jaganjaca i čobanske pesme.“

Sa takvom nadom razilazili  su se sinoć ,posle promocije, okupljeni iznevši u sebi , na prohladne kraljevačke ulice, toplinu kazivanog  i emociju za Goliju koja im je , sinoć , darivana.