Kraljevo je danas, bilo domaćin Info dana Programa UN za razvoj  u Srbiji (UNDP)  tokom koga su,predstavnici javnih i privatnih preduzeća, preduzetnici i industrijski subjekti pozvani ,u formi izazova, da predlože svoja rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i da na taj način doprinosu  dekarbonizaciji privrede, smanjenju zagađenja  životne sredine ali i ekološkoj, društvenoj i ekonomskoj dobrobiti za lokalne zajednice i građane.

Poziv – izazov  je  upućen u okviru projekta “Evropska unija za zelenu agendu u Srbiji” koga UN za razvoj u Srbiji(UNDP) sprovodi uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropskom investicionom bankom (EIB) a njegove detalje možete pogledati OVDE

Projekti koji po ovom pozivu dobiju podršku mogu računati na podršku do 30 posto ukupne vrednosti što ,od sektora do sektora, znači od 45.000 do 200.000 evra

Učesnicma na sesiji ,a bilo je više od trideset predstavnika mahom javnih uprava i javnih preduzeća iz nekoliko gradova koji su članice asocijacije “Sliv Zapadne Morave”, koja je uz UNDP i suorganizator današnjeg skupa održanog u hotelu Sunce, o svojim iskustvima govorili su  magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, zaposlen u JEP Tolana Kraljevo i mašinski inženjer Slobodna Jerotić nekadašnji direktor Tolpane Šabac a sada konsultatnt za energetiku i energetsku efikasnost.

Globalna politička,vojna,ekonomska i pre svega energetska kriza nameću nova pravila pred male lokalne zajednice.Ma koliko se činilo da su te lokalne zajednice nemoćne da utiču na globalne tokove one, a pre svega njihove lokalne samouprave,  dužne su i pred zakonom  odgovorne ,da i u takvim , drastično izmenjenim uslovima, preduzimaju sve što je u njihovoj moći da građanima obezbede  funkcionisanje komunalne privrede i javnih objekata što podrazumeva stabilne izvore energije  za takve aktivnosti.

Zato je nedopustivo da se energetska kriza, po inerciji, koristi čak i tamo  gde nema  razloga, kao alibi za oslonac na fosilna goriva kao primarne izvore energije a bez konkretnih aktivnosti da se, za početak,njihova potrošnja smanjuje ali i  potpuno zamenjuje obnovljivim izvorima energije.

I bez postojeće globalne krize već dostignuti nivo klimatskih promen,uzrokovan efektom staklene bašte, zahteva drastične promene u ponašanju ,posebno u energetskom sektoru i u odnosu svakog od nas prema korišćenju energenata.

Kriza  je, ma koliko to nekima zvučalo otrcano, i prilika-šansa  za inovativnije, hrabrije i organizovanije postupanje privrede i lokalnih samouprava u sektoru energetike i energetske efikasnosti.

Zato je malo kome jasno kako je moguće da ,recimo, u Kraljevu imamo već dve novoizgrađene solarne elektrane instalisane snage od po 50 kw (jedna u JEP Toplana a druga u privatnoj kompaniji “Termoinvest”) koje,mesecima čekaju da se neko u “JP Elektroprivreda Srbije” smiluje i uradi ono što je ,po zakonu, obavezan i omogući im  korišćenje statusa potrošača-proizvođača električne energije.

Kako razumeti činjenicu da su 2018.godine, među 10 najboljih projekata na tadašnjem konkursu UNDP-a i Ministarstva zaštite životne sredine „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ ,2 projekta bila iz Kraljeva  ali da su ,do današnjih dana ostali nerealizovani.

Vreme je da lokalne zajednice odlučnije podrže one, malobrojne, stručnajke koji još uvek razmišljaj u o razvoju i predlažu  inovativna rešenja.

Zato i raduje prisustvo velikog broja stučnjaka iz javnih uprava opština i gradova  današnjem Info danu UNDP-a u Kraljevu  i iskazano interesovanje da  učestvuju na ovogodišnjem konkursu sa svojim projektima čija će inovativna rešenja  doprineti jačanju energetske efikasnosti i smanivanju emisije ugljendioksida kao nus produkta u sagorevanju foslinih goriva.