Danas je,u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva upriličena komemoracija povodom smrti Zorana Bačarevića Bača,višedecenijskog urednika sportske rubrike Ibarskih Novosti i Radio Kraljeva koji je tragično nastradao u nedelju 20.marta 2022.godine a sahranjen juče,21.marta ,na kraljevačkom Novom groblju-Barutani.

Od doajena kraljevačkog novinarstva na današnjoj komemoraciji,kojoj su pored članova porodice prisutvovale ,Bačarevićeve kolege i retki kraljevački sportski poslenici, oprostili su se sportski novinar Aleksandar Saša Daišević, gradonačelnik Kraljeva,politikolog dr.Predrag Terzić ,politikolog Zoran Nikolić novinar i nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Ibarskih novosti i kraljevački pesnik i novinar Miloš Milišić.

Tamo negde  sedamdesetih godina prošlog veka živelo je novinarstvo  nekima kao zanat, nekima kao profesija i retkima kao strast,koji su opijeni magijom javno napisane ili izgovorene reči, ne mareći mnogo za onu ,veću, težu i gorčiju stranu te profesije u njoj trajali.

I upravo u tim godinama koje onda a  mnogima  i danas ,bez dovoljnog  životnog ili analitičkog iskustva, deluju kao godine mira i stabilnosti, započinjale su , većini nevidljive, a u suštini tektonske društvene promene koje će svoj krešendeo doživeti krvavim raspadom jedne zemlje  smeštene na obodu Evrope u kojima će  se mnogo što šta menjati i promeniti pa i novinarstvo  kao profesija.

Te tektonske društvene  promene traju i u ovim prvim decenijama 21. veka a njihovo trajanje, pojavni oblici i intezitet su na ovim  obeležile, opredelile i odredile  milinone individualnih ljudskih sudbina.

Jedna od takvih  profesionalnih sudbina je i sudbina našeg Zorana  Bačara –Zorbe  Bačarevića.

Zoran je bio čovek, specifičnog kova. Nekima svojom pojavom, na prvu, grubijan a onima koji su imali tu priliku da ga upoznaju i otkriju dobrotu, plemenitost  i mekoću njegove duše ostaće zauvek upamćen kao dobi Bačo i pouzdani prijatelj. Jedan od onih koga nije bilo lako ,na prvu, razumeti i prihvatiti. Ali za one koji su prošli taj njegov prvi lični skener bio je i ostao drug i prijatelj do kraja posebno u njihovim najtežim životnim trenutcima.

Ili kao to umemo, u ovim pomalo arhaičnim zajednicama,  surovo da kažemo  Dobar za sve – Najgori za sebe!

Znao da  zadivi fascinantnom memorijom  koju je, kada je raspoložen, demonstrirao  navodeći obilje podataka i detalja iz sagovornikovog rodoslova koga je ovaj,najčešće zaboravilo ili čak nije ni znao.

I naravno da mu takvom, takvog ljudskog profila nije bilo ni malo lako da opstaje i traje    četri  burne i duge decenije u profesiji koja je za svoje postulate uzela reči  objektivno, pravovremeno – istinito u okruženju koje je olako menjalo svoje društvene vektore a još lakše se odricalo ljudi koji  ne prihavtaju da takve društvene zaokrete slepo i bespogovorno slede, kao deo neke većine kojom se  takve društvene promene legitimišu.

Zoran Bačarević pripada krugu prvih diplomiranih politikologa našeg grada. Krugu onih ljudi koji su tada  trebali da odgovaraju na pitanja  ne samo većine ljudi nego i svojim bližnjim  Kakva ti je to škola što si završio? Šta ćeš da radiš?

Zoki je imao tu sreću ili ,možda, usud ,sudbinu, da kao mlad, diplomirani politikolog kroči u svet novinarstva   i da već 1974 godine počne da radi i objavljuje svoje prve tekstove u Ibarskim novostima a prvo sektorsko zaduženje u redakciji  bilo mu je praćenje aktivnosti dela tadašnjih društveno političkih organizacija i komunalne privrede grada.

Ti njegovi prvi tekstovi o formiranju samoupravnih interesnih zajednica, izveštaji sa foruma, aktivnosti komunalnih preduzeća otkrivaju kako bogatstvo i  specifičnost njegove leksike  tako i dar za  baratanje podacima koji su plod analitike i traganja za njima.

Uprkos tome to nije bio njegov svet , osećao je teskobu  a kao  ljubitelj spotrta i sam nekadašnji  fudbaler Bogutovca, a potom i aktivni fudbalski sudija, počeo je da prati najpre rad tada novoformiranih sportskih ,pre svega fudbalskih foruma, a potom i da svojim specifičnim stilom izveštva čitaoce Ibarskih novosti i slušaoce radio Kraljeva o aktuelnostima u svim sportskim disciplinama.

Te svoje prve korake u sportskom novinarstvu Bačo je učinio  a i učio od kolege sportiste košarkaša Dragoljuba Obradovića Kondisa, člana prve petorke Košarkaškog kluba Sloga koji je tada ,u redakciji, radio tri posla istovremeno kao fotograf,tehnički urednik i sportski novinar….

Sport,sportisti,sportski tereni,sportski forumi postali su tako nešto bez čega Zoran   Bačar Bačo Zorba jednostavno nije mogao.

Nastala je  neka čudna simbioza… Trajala je dugih četir decenije u kojoj su hiljde dečaka i devojčica mladih sportista  iz kraljevačkog kraja ,od kojih su mnogi kasnije postali i planetarno poznati,svoje prve takmičarske rezultate sačuvali od zaborava  čuvajući tektove nezaboravnog Zorana Bačarevića.

Sve ostalo je legenda….

A legende traju pa će,nadajmo se, tako i sećanje na našeg dragog kolegu Bačara trajati u ovom našem prelepom gradu na obalama Ibra dok bude bilo sporta i sportista u njemu.

 Trajanju takve legende bez sumnje bi doprineo i neki gest zajednice, sportske i medijske pre svega, poput recimo ideje da  neki turnir takmičenje ponese njegovo i Kondisovo ime.

Neka i tako budu zajedno kao što su nekada zajedno bili u redakciji Ibarskih novosti  a od juče u nekoj nebeskoj redakciji .