Kraljem XX i početkom XXI veka tokom brojnih i burnih promena u svimim segmentima društva, napravili smo,kao narod sklon nedovoljno utemeljenom diskontinuitetu,mnoge pogrešne poteze za koje su,naravno,najodgovorniji tadašnji donosioci odluka na svim nivoima odlučivanja.
Korpus tih pogrešnih poteza uzrokovanih željom za (pre)brzim diskontinuitetom od naslaga ideologije prošlog,jednopartiskog, sistema zasnovanog na temelju samo jedne ideologije, zbio se i u obrazovnom sistemu i to sa najpogubnijim i dugotrajnim posledicama.
Olako ,nekritičko, preispitivanje događaja iz ne tako daleke prošlosti društva dobijalo je svoje ishode u čestim, i na činjenicama nedovoljno utemeljenim promenama u korpusu društvenih nauka, posebno istorije, a sve to je,kao jedan od odraza imalo i na odnosu prema brojnim spomenicima iz novije istorije.
Nije sporno da je iza četri ipo decenije jednopartijske vladavine komunističke ideologije,i olakog učitavanja, te vladajuće ideologije, u brojna spomen obeležja,ostalo mnogo tih materijalnih belega u vidu spomenika koji su glorifikovali dolazak na vlast i vodeću ulogu komunista u borbi protiv nemačkog okupatora i raznoraznih njegovih, domicilnih, pomagača na prostorima nekadašnje zajedničke države Jugoslavije.
Nije sporno da su mnoga mesta masovnog stradanja naroda od genocidnih aktivnosti nemačke,fašističke soldateske i njenih saradnika, korišćenja,na razne načine i raznim prigodama, za manifestacije čija dominantna uloga nije bilo sećanje na stradanje nego golrifikacija tada vladajuće,komunističke ideologije i njenih vrednosti.
Nije sporno da je ,dobrim delom tog vremenskog perioda jednopartijskog sistema, i kraljevačko stratište iz oktobra 1941.godine delom služilo i takvoj svrsi,ali sve to ne daje dovoljno razloga nit pak opravdanja za nemaran odnos novih vlasti iz vremena tranzicije ,pa sve i do ovih aktuelnih, prema tom mestu kome je najlakše bilo menjati zvanično ime a najteže dovršiti njegovou gradnju i kreirati koncept kolektvnog ,organizovanog sećanja zajednice na dane krvavog kraljevačkog oktobra 1941.godine.
U takvom “društvenom vakumu” ,na inicijativu potomaka streljanjih ,2005. godine osniva se,u Kraljevu, udruženje građana “Društvo za zaštitu Spomen groblja-14 oktobar”,čiji su osnivači suočeni sa nebrigom lokalne zajednice oličene u lokalnoj samoupravi,pomislili da organizovani i udruženi mogu bar delimično uticati na promenu takvog odnosa prema ovom mestu kolektivnog stradanja.
Dr.ekonomskih nauka Milan Matijević jedan je od osnivača ovog društva. Evo šta nam je o tome ali o o drugim aspektima našeg odnosa prema kraljevačkom Groblju streljanih 1941.godne rekao ovaj svojevrsni hroničar grada iza koga su desetine objavljnih knjiga i studija o prošlosti Kraljeva kojom se ,na njemu svojstveni način,bavio iz različitih aspekata:
Možda je ,za kraj ovog serijala o našem odnosu prema Groblju streljanih 1941.godine u Kraljevu,dobro da kažemo da je neophodno da,na osmišljenije i organizovanije načine, menjamo naš,dosadašnji, pogrešan pristup kraljevačkom Groblju streljanih 1914.godne kao mestu koje ima i treba da ima još veći značaj za naše kolektivno sećanje.
Zbog toga treba aktuelizovati dovršetak gradnje memorijala i pri tom mesto obogatiti nizom multifunkcionalnih i digitalizovanih sadržaja koji će,budućim naraštajima, efikasnije i sadržajnije reaktuelizovati taj događaj iz prošlosti Kraljeva potsećajući ih na značaj tog mesta za njihov identitet kao građana Kraljeva ,Srbije i sveta.
Tekst i video zapis su delovi sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Broj pregleda: 600
Komentari su zatvoreni.