U Kraljevu su danas, rutinski, neinventivno i , jednostavno rečeno, neprilično činjenici da se da se  obeležava 80.godina od  krvavog kraljevačkog oktobra 1941. godine „obavljeni“ prigodni  komemorativni skupovi.

A tog oktobra ,pre osam decenija,  pripadnici nemačke regularne vojske –Vermahta su, za samo pet dana od 15 do 20.oktobra, streljali, kako se za sada pouzdano zna,  2.255 ljudi  u krugu onadašnje Fabrike vagona i Ložionice,

Sećanje na te dane počelo je ,kako i treba, Komemorativnom sednicom Skupštine grada na kojoj je državu Srbiju reprezentovao ni manje  ni više nego jedan državni sekretar !!!

Posle njega besedio je  profesor istorije iz kraljevačke Gimnazije koji je ,u delu svoje besede, pokušao, iz samo njemu znanih razloga, da otkloni ,navodnu, zabludu  kako zločin u Kraljevu oktobra 1941.godine, nisu učinili nemački fašisti nego trupe nemačke regularne vojske –Vermahta. Tačno!

 Ali i pogrešno tumačene istorijske činjenice. Jer, Nemačkom je tada, preko države- državnog aparata, upravljala – vladala Hitlerova ,fašistička, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija ( Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei).

Zato je,valjda, iz besede i izostala  konstatacija da sve ideologije zasnovane na postulatima jedan narod-jedna država-jedan vođa ili pak na postulatima krajnje isključivosti za drugačija mišljenja,što je bez sumnje bila ,jedna od, odlika komunističke ideologije u bivšoj Jugoslaviji, kad se ,bilo izborima ili revolucijama, dočepaju resursa države – državnog aparata onda o(lako) pribegavaju sili kao metodu (raz)rešavanja društvenih konflikata.

 Bilo je tu ,u besedi, još „bravura“, zasnovanih na ne baš dokazanim istorijskim faktima, primerenih „reviziji i dezideologizaciji vladajućeg narativa iz doba komunizma“ što je  je samo jedan od beočuga u dugom lancu kojim smo, uz naš već  znani mentalitet, sapeli ionako krhku kulturu sećanja.

Fakti o tom našem odnosu prema (ne)kulturi sećanja nizali su se svakim korakom koga je nevelika kolona učesnika Komemorativne sednice Skupštine grada učinila na ,kratkom, putu ka Groblju streljanih što je, zvanični naziv ,zadnjih decenija, u kojima smo ,valjda, „revidirali i dezideologizovali svoje gledanje na prošlost“ ,nedovršenog, memorijalnog kompleksa čija se gradnja otegla, tek, pet decenija!!!

Prolaznici,sugrađani, užurbani kraljevčani  u  suprotnom smeru od kolone zvaničnika, zbunjeno zapitani šta li je ovo i kuda li je krenuala ova kolona…?

Neki, „slobodniji“ upravo to i pitaju po nekog koga ,u koloni, prepoznaju, a  tek manjina obori pogled i nastavi žurno svojim putem.

Prvo na šta je kolona zvaničnika i gostiju grada Kraljeva naišla kada se spuštala sa Pasarele ka ulazu u Groblje streljanih jeste nekadašnji „Spomen vagon“ za koga je,danas,  teško dati pravo ime.

Izbor između dva imena koja ,u  trenutku prilaska preko Pasarele ,prvo padnu na um, a to su Bruka i Sramota nije ni malo lak ni jednostavan.

Jer,šta reći za na brzinu ,jutos štampanim platnom prikrivanu,prednju stranu tog nazovi „Spomen vagona“ kada je druga, vidljiva svima koji dolaze sa Pasarele ,dal zbog nemara ili „mera štednje“,ostala takva kakva je stvarno.

A takva,stvarna kao ogledalo naših naravi,  je ,tokom čitave godine, i ta prednja, prikrivena, strana vagona Bruke!

Bolno,zastrašujuće i opominjće delovalo je prazno Groblje streljanih u Kraljevu,danas na dan kada  obeležavamo 80.godina od  krvavog kraljevačkog oktobra1941.godine.

 Na njemu se ,izuzmemo li zvaničnike, predstavnike crkve , Vojske , udruženja građana, glumce, ino tehničko osoblje i , naravno, medije, okupilo tek nekoliko desetina građana, mahom potomaka streljanih.

Besmisleno je , a da li je i bespredmetno to ne znamo,baviti se , danas uzrocima koji su doveli do toga da Groblje streljanih u Kraljevu, na današnji dan, bude,zašto ne reći, prazno!

Zato je i razumljiva zebnja za vremena pred nama . Jer,čini se da od „istorije kao učiteljice života“ nismo ništa naučili. A ona  zna i da kazni .

Tako što se ponovi! Često i surovije nego što je bilo.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.