Ima li logike u pokušajima da se  na svest građana i povećanje njihovog  angažovanja za realizaciju bilo kakavih opštih interesa ,kakav je, bez svake sumnje, i interes/nasušna potreba za zdravom životnom sredinom , utiče ,samo, komunikacijskim alatima kao što su to društvene mreže, gde se pravo na slobodu govora , najčešče, ispoljava pisanjem u kome su najređi podaci zasnovani na naučno dokazanim i praktično proverenim činjenicam?

Dilemu ove vrste, izvesno je, snaže sva do sada sprovedena,relevantna, istraživanja koja egzaktno pokazuju da ti isti građani, korisnici tih alata i konzumenti informacija sa takvih društvenih mreža i dalje najmanje veruju u informacije dobijene  na taj način.

Ovu dilemu snaže i (svako) dnevni primeri i pokazatelji ozbiljno narušenih odnosa između, ustavom  definisane tri grane vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska), koji bi, po Ustavu, trebalo da se zasnivaju na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Polazeći od predpostavke da su  ove, a i neke druge , dilem bile (pre) poznate od  strane organizatora jučerašnjeg skupa na Ušću, organizovanog,na crkveni praznik Veliku gospojinu,kažu praznik majki i dece, u cilju sprečavanja gradnje bilo kakvih hidro elektrana na reci Studenici, onda se jučerašnji skup u pitomoj varošici na ušću Studenice u Ibar može oceniti kao uspešan a upitnik iz naslova ovog teksta kao pogrešno upotrebljen znak interpukcije.

Uspešnosti skupa dorinele su i poruke nekih od govornika koje se, lišene emotivnog naboja potrebnog kod obraćanja  masi, mogu svesti na savete i preporuke organizatorima, i pre svega meštanima, za dalje aktivnosti u odbrani  korišćenja reke Studenice  na načine koji će ,moguće je, trajno i ozbiljno naruštiti njen eko sistem i prirodnu funkciju.

Neke od tih poruka došle su od aktera već poznatih slučajeva odbrane reka Stare planine i  reke Grze kod Paraćina.Bile su vrlo zapažene i poruke dvoje , da kažemo, lokalnih govornika od  kojih  je jedan  tražio uključivane i angažovanje nacionalnih, naučnih i kulturnih institucije kao i monaštva manastira Studenice, na strani građana u daljim akcijam koje će se preduzimati na odbrani reke Studenice.

Možda je,najkorisniju poruku dala govornica iz susedne Jošaničke Banje čije su reke već nestale u cevima nekoliko mini hidroelektrana upozorivši žitelje u dolini reke Studenice da se spreme na mukotrpnu borbu sa eksponentima interesa moćnih,mešovitih, lobija koji stoje iza pogubne politike gradnje mini hidro elektrana, da se naoružaju upornošću, solidarnošću, strpljenjem  i da borbu započnu institucionalnim delovanjem ali da budu spremni i odlučni za  korišćenje vaninstitucionalnih, radikalnih mera.

Znak pitanja je tu,u naslovu, zbog , čini nam se, ipak nedovoljnog broja meštana u odnosu na broj aktera skupa, što bi, valjda, trebalo da bude predmetom analize organizatora a ,izvesno je, biće i predmetom analize  prisutnih „službenih“ posmatrača.