U neposrednoj blizini centra Kraljeva , u zoni izrazite gustine naseljenosti, nalaze se nekadašnji industrijski pogoni Fabrika Vagona, Magnohrom, Jasen…
Nalaze se ,u vrlo problematičnom stanju, sa stanovišta mogućeg,negativnog,uticaja na kvalitet životne sredine okolnog stanovništva.
I u Baljevcu,sedištu nekadašnjeg rudnika magnezita „Bela stena“ koji je poslovao u okviru „Magnohroma“, tik uz samo naselje nalazi se pogon „MG Serbijen“u kome se,trenutno, u nekadašnjim pogonima tope automobilski delovi.
Trenutni status ovih ,nekadašnjih, industrijskih pogona je , najblaže rečeno, stanje „limba“.
Reč limb koristimo,s pravom, da se opišemo stanje negde između , u nekom zastoju, stanje koje nije baš udobno, ali u kome se ostaje dovoljno dugo u strpljivom čekanju da, neko ili nešto drugo potezom, akcijom, dodatnom energijom iz tog nekakvog „međustanja“ izvuče te zapuštene i ,delimično napuštene,industrijske pogone.
Mnogo je pokazatelja da se nekadašnji industrijski pogoni, ili brownfield lokacije u Srbiji,pa dakle i u Kraljevu i Raški, nalaze,već bez malo dve decenije, u tom „međustanju“.
Upravljački one su u nadležnosti države preko Ministarstva privrede i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u potrazi su za novim vlasnicima ali sve više postaju svakodnevna ,ozbiljna ekološka pa i bezbedonosna pretnja građanima u neposrednom okruženju i lokalnim samoupravama poput Kraljeva i Raške.
Pre tri godine,baš u Kraljevu, održana je VI Naučna konferencija „Brownfield investicione lokacije-ekoremedijacioni modeli i ekonnomska valorizacija“ u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. Na ovom skupu je bilo reči i o ekološkim pretnjama po okolinu od zapuštenih industrijskih postojenja ali i o mogućim modelima ponovnog korišćenja takvih lokacija.
Obradovalo nas je što se o tome počelo govoriti i u Kraljevu,obradovalo nas je što je nekadašnji„Autotransport“ dobio nove vlasnike, kompaniju „Taypa“ iz Turske,obradovao nas je što je marta 2018 Ministarstvo privrede uputilo javni poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekte izgradnje i za obnavljanje braunfild lokacija,ali stanje na terenu,i u Kraljevu i Baljevcu nije se,od tada do danas, na žalost ,promenilo.
Da ne grešimo ,zabeležili smo,novembra 2018 godin,u Kraljevu i prvu akciju na nivou Srbije u otklanjanju,kako je tada rečeno „istorijskog otpada“.Uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine,uklonjeno je više od 150 tona otpada nastalog sinterovanjem magnezita u Magnohromu, čije vlasnik,od maja te godine, postala kompanija Afarak iz Finske.
Potencijalni ekološki problemi na teritoriji Srbije, su među najvećim jer je činjenica da ne postoje deponije za opasan otpad a on se , tokom procesa proizvodnje deponovao decenijama u pogonima nekadašnjih fabrika.Lagerovanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada na takvim lokacijama je bez stručne kontrole i nadzora, a „međustanje“ takvih lokacija ostavlja lokalne samouprave bez informacija pa dakle i bez mogućnosti da pravovremeno i efikasno reaguju u slučaju ekološkog akcidenta.
Namera nam je ,da sa nekoliko medijskih sadržaja, status brownfield lokacija na teritoriji Kraljeva i Raške učinimo vidljivijim i podstaknemo sve aktere u „lancu odgovornosti“ da se pozabave problemom njihovog trenutnog stanja, zbog mogućih ekoloških a i drugih problema koje ti lokaliteti mogu uzrokovati po građane, u njihovoj neposrednoj a i daljoj okolini.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Broj pregleda: 755
Komentari su zatvoreni.