Malo je kraljevčana koji su se bavili sportom , posebno atletikom ili košarkom , ili pak onih koji su se kao navijači , osamdesetih godina prošlog veka , u vreme kada su košarkaši kraljevačke „Sloge“ igrali  mečeve u ondašnjoj prvoligaškoj konkurenciji velike Jugoslavije , tiskali u popularmoj „Kutiji šibica“ kako su tada , zbog njenih performansi , zvali Halu sportova na Keju , a ko nije čuo za Pureta , prvog kondicionog trenera u  košarkaškom klubu „Sloga“.

Miodrag Radomirović –Pure , čovek nesvakidašnje životne i radne biografije ni tada , a ni danas kao dobro držeći sedamdesetogodišnjak , ne ostavlja ravnodušnim svoje sagovornike , poznanike i brojne prijatelje koje je stekao širom sveta baveći se atletikom , najpre kao takmičar , pobednik , sedamdesetih godina prošlog veka , ondašnjeg Svearmiskog prvenstva JNA u trci na 5000 metara , a kasnije ,kratkotrajno ,  i kao trener u Atletskom klubu „Metalac“ iz Kraljeva u kome je , kao srednjoškolac iz obližnjih Miločaja ,i započeo svoje , do danas ,neprekinuto bavljenje sportom i druženje sa sporistima.

Nemirnog duha, nepresušne energije i pun kreativnih ideja u vezi sa unapređenjem trenerskog znanja , zadojen, kako sam voli da kaže, postulatima velikana naše košarke profesora Aleksandra Ace Nikolića koji mu je , kao treneru anonimusu iz malog kluba, ukazivao poverenje pozivajući ga da svoje metode i ideje iznosi na skupovima kojima su prisusvovali treneri velikani iz nekadašnje Jugoslavije poput Ranka Žeravice, Božidara Maljkovića , Lazara Lečića…, Pure se hrabo  otisnuo u nepoznato , put Nemačke krajem osamdesetih godina.

Nepoznanice ,neizvesnost ,neznanje jezika i mnoge druge prepreke Pure je , samo njemu svojstvenom energijom i predanim , istrajnim radom pretvarao u nove izvore energije i snagu sopstvene volje. U  Nemačkoj , kasnije i u Austriji i Luksemburgu , kroz četvrt veka drugu trenersku karijeru, prešavši put od trećih  do prvih liga, beskompromisno se zalagao da trener nije uspešan ako ne izgrađuje i ljudsku , duhovnu , dimenziju igrača. Njegovi projekti „Made in Austrija“ i „Made in Germany“ koji u svojoj osnovi imaju stav da uspešan sportski ,košarkašk  klub mora počivati na domicilnim igračima bez obzira na njihove , početne, predispozicije davao je i daje rezultate. Tako je od nekadašnjih njegovih devet igrača Austrijanaca njih čak četvorica zaigralo , po prvi put , u prvoligaškim klubovima Španije.

Zato je druženje sa Puretom upriličeno  , u „Bazileus“ hab-u ,  povodom promocije knjige  „Da je znanje lako, svi bi ga imali“ u kojoj je Pure objavio preko 600  misli poznatih i manje poznatih ljudi iz sveta košarke i drugih sportova , koje je on godinama ,prilježno zapisivao, okupilo,večeras, veliki broj kraljevčana.

Razgovor vođen s velikim umećem novinarke Radimile –Rajke Vesković u kome je učestvovalo  troje Puretovih kolega sličnih biografija aktivni sportista pa trener, pripadnika različitih generacija protekao je za tili čas ispunivši sve prisutne pregrštom emocija i sete ali i zapitanošću nad sudbinom sporta i košarke u gradu na Ibru i u Srbiji uopšte. Tu zabrinutost i strepnju za budućnost naše košarke i sporta  najbolje iskazao Pure , podsetivši sve prisutne , na nedvni meč odigran između Partizana i Efes-a kada je, u zadnjim minutama, na parketu ,u dresu beogradskog kluba bilo svih pet igrača –stranaca a na klupi trener ,takođe stranac.

Puretovi večerašnji sagovornici bili su: dr.ekonomskih nauka Milan Matijević, prvi Puretov atletski trener i danas , kao osamdesetpetogodišnjak , aktivni učesnik trka veterana , Dragan Gagi Stefanović nekadašnji član prve petorke koja je uvela „Slogu“ u prvu  košarkašku ligu Jugoslavije a kome je Pure bio prvi kondicioni trener u životu  i najmlađi među njima ,Aleksadar Aca Čukić , igrač prvotimac Mašinca , FMP-a i Milicionara koji se kao mlad posvetio ličnom stručnom usavršavanju završivši  DIF, da bi potom bio kondicioni trener košarkaša Sloge a sada kao vlasnik i trener Fitnes studija „Coloseum“ u Kraljevu sarađuje ,već deset godina ,sa Puretom primenjujući njegove metode u izvođenju  individualnih , funkcionalnih ,kondicionih treninga aktivnih sportista i rekreativaca.

Posebno dirljiv bio večerašnji , nenajavljeni , susret  dva nekadašnja klubska druga, atletičara „Metalca“, Miodraga Radomirovića –Pureta i Mihajla Lišanina- Lišketa , koji se posle prestanka bavljenja atletikom posvetio slikarstvu i koji , danas, kao zaslužni građanin Celja uspešno vodi svoju galeriju, u čijem fundusu se ,posle trideset godina rada kao galeriste , nalazi  dvesta hiljada slika mladih umetnika, koji su učestvovali na takmičenjima koje je on  organizovao u okviru Galerije likovnih dela mladih iz celog sveta.

I na,kraju,  prelepo veče i druženje sa Puretom završeno je njegovoim obećanjem da će kraljevačanima  ,uskoro, predstaviti još jednu svoju ,novu ,knjigu u kojoj će se podsetiti na dane svog bavljenja poslom instruktora vožnje u gradu na Ibru.