U godini jubileja, u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom, pored velikih ulaganja u rekonstrukciju Promenade – glavne šetališne zone i Crkvenog brda,  zaštićene kulturno- istorijske celine, lokalna samouprava je izdvojila  i značajna sredstva za obnavljanje i održavanje banjskih paviljona i fasada starih vila. 

             Paviljoni su jedno od obeležjaVrnjačke Banje od njenog osnivanja. Najstariji među njima,  paviljon – poslastičarnica, pojavljuje se na banjskim razglednicama iz 1906. godine. Desetak godina kasnije, izgrađen je paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu. Posebna atrakcija bio je paviljon -školjka, podignut 1936. u centralnom banjskom parku. U njemu je, za vreme sezone sviralo odeljenje Orkestra kraljeve garde. Srušen je posle Drugog svetskog rata.

         Muzički paviljon u Vrnjačkom parku izgrađen jetridesetih godina prošlog veka. Ima šestougaonu osnovu od orlovačkog kamena. Gornji deo paviljona napravljen je od ukrasno rezane građe, a donji od  ukrštenih daščica koje su uklonjene posleDrugog svetskog rata. Paviljon je, uglavnom, služio za promenadne koncerte, kojisu bili aktuelni i šezdesetih godina. Njegova rekonstrukcija omogućiće još jednu namenu – da bude prostor za venčanja na otvorenom.

– Nastojimo da sačuvamo banjske istorijske i kulturne znamenitosti. Zato smo u ovoj,jubilarnoj godini, uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije, velika sredstva izdvojili za održavanje i obnavljanje kulturnih dobara. Paviljon u parku ćemo rekonstruisati prema prvobitnom izgledu, kao i paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu, koji je zbog dotrajalosti morao da bude srušen. Sledećeg meseca ćemo obnoviti fasadu Vile „Belimarković“. Već smo završili čišćenje umetničkih dela u Parku skulptura, jedinstvenom u Evropi po tome što ima 2 skulpture Ernsta Neizvesnog. Ove godine smo obnovili  fasadu Muzeja banjskog lečenja, završili prvu fazu rekonstrukcije Crkvenog brda, koje ima status prostorne, kluturno – istorijske celine od velikog značaja. Počeli smo i rekonstrukciju fasade i krova Vile „Zora“ u kojoj je biblioteka.Jednostavno, ako ne čuvamo naše nasleđe, onda nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze i nećemo ih naučiti kako se poštuju tradicija, istorija i kultura jednog naroda,kaže Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika Opštine Vrnjačka Banja.

          Jedan od primera za odnos Vrnjčana prema nasleđu je i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju, ucentralnom delu Vrnjačkog parka, podignut 1936. blizu Rimskog izvora. Spomenik je  srušen je posle Drugog svetskog rata,a rekonstruisan 2006 prema jedinoj sačuvanoj fotografiji.

          Vrnjačka Banja je u jubilarnoj godini postala članica Evropskog udruženja rimskih termalnih banja,  u kojem je jedina banja van Evropske unije. Da su Rimljani koristili vrnjačke tople izvore, potvrđeno je slučajno, prilikom kaptaže izvora, 1924. godine, kada je pronađena vertikalna, pravilno isklesana stena sa otvorom iz kojeg je isticala topla mineralna voda. Na istom mestu pronađeno je  oko 200 rimskih novčića iz vremena rimskih imperatora Avgusta i Valentinijana.

Otkriveni su i arheološki ostaci prvog poznatog bazena za kupanje u termalnim vodama, na prostoru Vrnjačke Banje. Izvor je tada uređen, ali je za vreme Drugog svetskog rata bio zatrpan i zaboravljen sve do 1989. kada je rekonstruisan. Obnavljanjem Rimskog izvora, Banja se odužila dalekoj prošlosti, bez koje ne bi imala budućnost.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа