Juče su se u Raški , po četvrti put , okupili kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave.Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine, u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Sliv Zapadne Morave, inače,  obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su ,kao u čitavoj Srbiji, katastrofalne majske poplave u 2014 godini ,ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo. Tada su  ,prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Razumljivo je ,onda, da je ovakva prirodna katastorfa značajno uticala da se intezivira rad, na nivou čitave države, na redefinisanju postojećeg koncepta organizovanja za borbu protiv elementarnih nepogoda.Poseban akcenat i težište aktivnosti u narednom periodu biće usmeren na prevenciju ,na preventivne aktivnosti jedinica loklanih samouprava u borbi  protiv  klimatskih promena kao uzročnika elementarnih nepogoda i na osposobljavnje stanovništva za preventivno delovanje i efikasno uključivanje u sistem odbrane od elementarnih nepogoda. Prema  trenutno važećoj regulativi nadležnosti u borbi protiv elementarnih nepogoda su , izdeljene na različite nivoe vlasti i različita ministarstva što ,često, dovodi do kolizije propisa, nejasnoća u njihovoj primen, preplitanja nadležnosti…Dodamo li tome i nedovoljne kapacitete javnih uprava jedinica lokalnih samouprava od kojih  mnoge , nažalost  nemaju u okviru svojih  uprava , ni jedan organizacioni oblik čija je isključiva nadležnost bavljenje  procenama rizika od elementarnih nepogoda, prevencijom i samnjivanjima rizika od elementarnih nepogoda jasno je da su aktvnosti  radnih tela poput Tima kordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave sve značajnije. Značaj tih aktivnosti su ,za sada, prepoznali  pojedinci  i delovi  javnih uprava u većin lokalnih samouprava u ovim gradovima i za to su dobili snažnu podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) , koji su inače, i podržali potpisivanje Protokola u Kraljevu. Nažalost,  čulo se ,doduše stidljivo, ali ipak se čulo na sastanku u Raški, da  neki čelnici lokalnih samouprava  a i ostali donosioci odluka na tom nivou organizovanja ne shvataju značaj prevencije u borbi protiv klimatskih promena i elementarnih nepogoda pa ne pružaju adekavtnu podršku onim pojedincima i delovima loklanih uprava koji rade ,ili žele da rade na ovim poslovima.Takav njihov stav bazira se na ,nažalost neatraktivnosti ovih pitanja  građanima, posebno u u izbornim procesima. I u Raški je  , kao pozitivan primer , istaknut grad Kraljevo koji je  formiranjem Odeljenja za poslove civilne zaštite kao dela gradske uprave značajno unapredio procedure u preventivnom delovanju protiv elementarnih nepogoda, pa se ,često, koristi kao primer dobre prakse na skupovima ,u zemlji i inostranstvu, na kojima se razgovara o ovim temama . Kraljevo je , nažalost, pretrpelo katastrofalan zemljotres, novembra 2010 godine , pa se , kroz aktivnosti na otklanjanju njegovih posledica paralelno radilo i na razvoju sopstvenog sistema za postupanje u vanrednim situacijama da bi ,vremenom, težište tih aktivnosti bivalo izmešteno na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Proces je zaokružen preimenovanjem Odeljenje za otklanjanje posledica zemljotresa i vanredne situacije u Odeljenje za  poslove civilne zaštite   a sve će  , prema najavama ,  biti dodatno  osnaženo i formiranjem posebnog budžetskog fonda na nivou grada Kraljeva u 2018 godini. Zato je i logično da ovaj deo uprave grada Kraljeva bude nosilac kompletnih logističkih aktivnosti na  primeni Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave .Na skupu u Raški najviše pažnje prisutnih privukla prezentacija projekta „See urban ( Izgradnja urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi) koji za cilj ima prilagođavanje  i primenu  dobre prakse smanjenja rizika od katastrofa kako bi se umanjile posljedice i zaštitili ljudi, okolina  i imovina od prirodnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave. Projekat je putem video konferanse predstavio Miroslav Tadić , portfolio menadžer u UNDP u Srbiji .Recimo, na kraju ovog izveštaja, da su se kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave  upoznali i sa pripremama za obeležavanje Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar ) za kada je planirana akcija „Sto kao jedan“ tokom čijeg izvođenja bi se ,pored drugih aktivnosti, čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave.

Izveštaj je jedan od  sadržaja medijskog  projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga  je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .

Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.