Sinoć je biblioteka „Stefan Prvovenčani iz Kraljeva  bila domaćin tribine „ 1968-Traženje nemogućeg“. O burnim danima sa početka juna 1968 godine govorili su  prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva koji je uspešno moderirao tribinom. Protesti studenata šezdesetih godina prošlog veka oličeni u hipi pokretu u Americi i nizom studentskih pobuna na univerzitetima širom sveta kulminirali su u leto 1968 godine. Zajednična nit svih tih pokreta jeste svojevrsno traganje za identitetom jedne generacije koja je stupilana na društvenu scenu preispitujući ulogu svojih roditelja tokom surovog II svetskog rata koji će ostati upamćen po stvaičnim žrtvama fašizma ali i pružajući otpor tadašnjoj američkoj spoljnoj politici oličenoj ratom u Vijetnamu. Društveni kontekst koji je predhodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu  stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 65-te ,pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu , i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovam za razrešavanje društvenih konflikata . Neposredni povod za  izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968 , u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je  policija  brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu  ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Tiovim obraćanjem studentima putem tv-a u kome im je on , u prvi mah dao , za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezdovoljstva da bi ,kasnije , suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije. Sinoćna tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim  društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studenskog pokreta pa je , tako sociolog prof. dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezedestosmaši svedoci sloma utopije , potiskivanja klasnog pred etničkim ali uz konstaciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer ,kako je on konstatovao „nema ničega što predhodno nije bilo utopija“. Otuda , možda, i njegova konstatcija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće ni biti. Njegov kolega doc. dr Jovo Bakić ,sociolog je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske , ali i drugih društvenih grupa, šezdesetih godina prošlog veka za razliku od , danas „atomizovanih egoista“ koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti te ,zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih. I prof. dr Nada Sekulić, sociolog ,  je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvaladala suštinu te da tako nešto ,logično, generiše društvene strukture koje nisu društvena podloga za razvoj ideja a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.